poli- po-li- \ˈpä-lə-\ - prefiks
predmetak u složenicama sa značenjem: mnogo, više-.
predmetak u složenicama sa značenjem: mnogo, više-.
politika po-li-ti-ka \ˈpä-lə-ˌtik-a\ - imenica
nauka i veština upravljanja državom; nauka o ciljevima države i o najboljim sredstvima i putevima koji vode ostvarenju tih ciljeva; metod rada neke države, stranke, ustanove ili pojedinca, mudrost i veština ophođenja prema ljudima i snalaženja u životu, dovitljivost, snalažljivost, lukavost, prepredenost.
nauka i veština upravljanja državom; nauka o ciljevima države i o najboljim sredstvima i putevima koji vode ostvarenju tih ciljeva; metod rada neke države, stranke, ustanove ili pojedinca, mudrost i veština ophođenja prema ljudima i snalaženja u životu, dovitljivost, snalažljivost, lukavost, prepredenost.
kriti kri-ti \ˈkri-ti\ - glagol
ukloniti iz vidokruga; čuvati u tajnosti.
ukloniti iz vidokruga; čuvati u tajnosti.
kritika kri-ti-ka \ˈkri-tik-a\ - imenica
veština ocenjivanja, tj. utvrđivanja i razlikovanja onoga što je dobro ili vredno od onoga što je rđavlo ili slabo; prikaz (ili ocena) nekog umetničkog, naučnog i dr. dela.
veština ocenjivanja, tj. utvrđivanja i razlikovanja onoga što je dobro ili vredno od onoga što je rđavlo ili slabo; prikaz (ili ocena) nekog umetničkog, naučnog i dr. dela.
„Umetnost i politiku, kao institucije, očekuje ista sudbina“.
„Ideologizacija je teatralizacija. Ali teatar ne teatralizuje uvek na istom stepenu. Predstavom se uvek ne predstavlja i podjednako svečano i podjednako uporno. Sam tekst, ili čitanje tog teksta, teatralizuje kad ovekovečuje naravi ili prilike. To čini i režija kada gledaoce upućuje na prihvatanje uslovnosti. To čine i sami gledaoci kad pristanu na obožavanje. Kad pristanu da budu prevareni, umesto da sami varaju“.
/Umjetnost i politika - Mikel Difren (Svjetlost, Sarajevo, 1982.)
Reč je o ispitivanju odnosa između vlasti i društva kojim se vlada, između pojedinca koji odlučuje i pojedinca za kog se te odluke donose. Ovaj odnos gotovo uvek je sveden na jednostranu komunikaciju, te samo jedna strana ima pravo glasa. Izmeštanjem tog procesa u pozorišni ambijent nastaje eksperiment kojim se dokazuje da isti događaj, izvan svog konteksta, u projektovanim uslovima postaje istinit.
Prostorijom vlada tišina, ispunjena je njome. Dominantno je prisustvo odsustva glasova, dešavanja, interakcija. Obasjana stolica u mraku dodatno obogaćuje kafkijansku atmosferu kojom prostor odiše. Slušalac u nju seda, stavlja slušalice, izoluje se iz tišine i uplivava u more glasova. Od njega se očekuje. Jedino svetlo usmereno je ka njemu. Menjaju se uloge, slušalac je sada taj koji je u centru pažnje, scena je postala gledalište.
Gradivna sredstva postavljene instalacije u potpunosti su izmeštena od subjektivnog stava autora. Svedena su isključivo na infrastrukturne elemente neophodne za komunikaciju između aktivnog - govornika i pasivnog - slušaoca (input i output). Autor se ne obraća posetiocu instalacije, već sami njeni akteri stvaraju i dokumentuju kompletan izložbeni materijal. Prvobitni snimci u instalaciji sačinjeni su od citata domaćih književnika, satiričara, i tiču se tema politike, države, umetnosti i njihovog odnosa prema društvu. Ovi zapisi dati su samo kao osnova koja se na licu mesta konstantno dopunjuje snimljenim mislima posetilaca - govornika za vreme trajanja postavke, a nakon njenog završetka nastavlja se putem web sajta, do kraja ovogodišnjeg kvadrijenala.
